Primer 4.  Za vreme rojenja, ali i posle glavne paše, u praznim košnicama formiraju se dva manja društva sa po 4-5 okvira. Ista se formiraju od mladih pčela i zatvorenog legla, sa hranom i razređenim medom umesto vode. Čim se sve starije pčele vrate u svoje košnice, svakom novoformiranom društvu se doda mlada sparena matica, zreli matičnjak, odnosno ako ovih nemamo, onda starija matica kojom raspolažemo. Matice je bolje dodavati na okvir sa poklopcem od žičane mreže (kavez poklapač). Svako se društvo stavi do krajnjih zidova košnice, a sredinu košnice treba ostaviti praznu, čime ostavljena praznina čini neku vrstu pregrade. Oba društva treba da se služe jednim, po sredini košnice otvorenim zajedničkim letom, a oba gnezda treba dobro utopliti. U početku, pčele će se malo buniti pri zajedničkom izlazu i ulazu, ali kasnije će se rasporediti među sobom. Kako se pojedino društvo bude razvijalo, tako im treba dodavati ramove sa satnim osnovama, sve dok se košnica potpuno ne popuni. Posle toga treba oba gnezda spojiti, što omogućava da se na daleko brži način dođe do jakog društva.

            Primer 5. Kada se u košnicama nalazi veća količina zrelog legla i suviše neuposlenih mladih pčela (što dovodi do rojevog nagona), obrazuju se manja društva sa 4-5 okvira zrelog legla, hrane, i razređenog meda umesto vode. U takva društva dodaju se 2-3 matice, a ako su slabije, sa manjom plodnošću, onda i više. Prethodno ih treba držati 3-4 sata u jednom kavezu, zatvorene, sve do prekida neprijateljstav među njima. Ako dođe do međusobnog napada nekih matica, kavez malo protresti i one će se razići svaka na svoju stranu. U svakom slučaju, kavez sa maticama držati u toploj prostoriji, bez pčela, i za to vreme moraju biti snabdevene sa hranom. Posle toga, na već opisani  način izvršiti dodavanje u pripremljena društva.

            Primer 6. Kod dodavanja starijih matica, pčelar Gurjanov, sa većim uspehom primenjuje sledeći način: Sredinom sunčanog dana uzima iz mladog, veštačkog roja sa mladim pčelama (koje još ne izleću) ram i jednu njegovu stranu osvetli suncem, te na tu stranu pušta iz kaveza staru maticu, a iz drugog kaveza, drugu, naporedo do prve. Ako tako zbližene matice napadnu jedna na drugu, treba prstom napad onemogućiti, tj. pregraditi im put i onemogućiti susret. Posle nekoliko minuta, prestaće neprijateljstvo među maticama, a iza toga može se, na isti način dodati i treća matica. Čim se neprijateljstvo među maticama smiri, ram sa maticama se može vratiti u sredinu novoformiranog roja sa mladim pčelama, a plodište dobro utopliti.

            Primer 7. Da bi se uštedelo u medu, koji se mnogo troši radi držanja rezervnih matica u posebnim nukleusima, može se više matica držati preko zime u jednom društvu. Uzme se malo veći kavez (to se čini za vreme i najmanje paše) čija je dužina 150, a visina i širina do 25 mm. U kavez se u jednom uglu stavi tzv. čvrsta hrana (na četiri dela sitno samlevenog šećera uzima se jedan deo toplog meda). Najpre se uzme jedna matica i stavi u pripremljeni kavez, a zatim druga, treća i tako koliko ih ima za tu svrhu.  Maticama ne treba dodavati pčele. Kroz žičanu mrežu kaveza, matice posmatrati, i ako se primeti neprijateljstvo među njima, kavez malo protresti u ruci i matice će prestati da se napadaju. Kavez treba uneti u toplu sobu, gde je temperatura oko 27⁰S, i držati ih tako zatvorene 4-6 sati. Posle tog vremena staviti zatvoren kavez između okvira, u košnicu, kojoj je prethodno oduzeta matica. Nakon 24 časa, kavez izvaditi, malo ga otvoriti, i na taj otvor postaviti ranije pripremljenu čvrstu hranu ili parče veštačkog saća namazanog medom. Kavez vratiti na mesto sa kojeg je uzet.Pčele će ubrzo progristi satnu osnovu, odnosno hranu i osloboditi sve matice.

            Prema navodima pčelara Daniljenka – koji je ovaj eksperiment vršio punih 15 godina – matice će zauzeti svaka po jedan okvir i brzo početi sa polaganjem jaja.

            Među njima neće doći do borbe, ako se u svemu postupa na prethodno navedeni način. Ovako sačuvane matice mogu se korisno upotrebiti za obrazovanje i povećanje broja pčelinjih društava. Kada se odgaje nove matice, od najboljih na pčelinjaku, onda se umesto starih matica ove dodaju novim društvima. Od starih se mogu ponovo stvarati nova višematična društva i matice koristiti do njihove prirodne smrti, ako daju dobro i kvalitetno potomstvo.

            Primer 8. Već pomenuti pčelar K. M. Daniljenko, praktikuje držanje preko zime, više matica u jednom društvu. Početkom novembra, tj. kada se pčele skupe u klube, iz jednog društva pronađe maticu i privremeno zatvori u kavezić, dodavši joj čvrste hrane. Ovoj matici dodaje se još 4-5 matica iz nukleusa. Ako se primeti da napadaju jedne na druge, kavez protresti kao u prethodnom primeru. Kroz 15 minuta matice će se naučiti zajedničkom životu, neće se napadati, i u tom stanju treba ih držati, u toploj prostoriji, do sledećeg dana. Nukleuse pripojiti osnovnim društvima. Sledećeg dana, kada pčele ne izleću, otvoriti društvo od kojeg je oduzeta prva matica, i ne vadeći okvire, u svaku uličicu, iznad klubeta, pustiti po jednu maticu.

            Radeći na ovaj način, autor tvrdi da je u proleće, u odabranom društvu uvek nalazio sve matice žive. Ovim načinom uštedi se dosta meda u toku zimovanja. U proleće, prilikom prvih pregleda mogu se sanirati eventualni bezmatci, a i ostaviti sve matice u jednom društvu, koje će doprineti brzom razvoju tog društva. Potrebno je samo, na vreme, voditi računa o proširenju prostora, dodajući izgrađeno saće ili satne osnove. Od ovih matica možemo formirati i nova društva, a njihov kraći ili duži opstanak u novoj zajednici, zavisi od starosti i kvaliteta navedenih matica.

            Daniljenko napominje, da se pri primeni navedenog metoda treba pridržavati sledećeg:

             - dodavati matice u vreme kada se pčele pripremaju za zimovanje i kada su obrazovale klube

             - ako u rano proleće nema bezmataka, matice upotrebiti na jedan od napred navedenih načina.

Priredio: Slobodan Ž. Janković

Strana: 1.